| Nemam vozačku. U grad idem s busom koji vozi svakih sat i pol, ili me voze starci dok idu ujutro na posel. Po gradu idem pjehe, čak i kad treba ići od Banfice do Varteksa. Dok dojdem do kazališta, stopala s platfusom me tak žuljaju i rame tak boli od teške torbe da se fakat pitam zakaj tu vozačku nisam zbavila s 18 let, ko svi drugi. Je, ali s 18 sam otišla u Zagreb na faks. U Zagrebu ti je auto samo smetnja: nemaš se di parkirati, promet je katastrofalno spor, a i zakaj trošiti na benzin kad te za 50 kuna mjesečno tramvaj pelja kam god oćeš, od Sesveta do Črnomerca i od Mirogoja do Novog Zagreba, s polaskom svakih 10 minuta. I tak je to trajalo 7 godina u Zagrebu, auto mi nije trebal. Vraćam se natrag doma u Varaždin i kak nisam doma baš u gradu nego do grada imam 5 kilometri, bome se počelo poznati da tu više ne voze tramvaji i da se tu bez auta nemre!
Al danas mi je fakat prekipilo. Danas je bil valjda najtopliji dan ove godine, i ja sam ko za vraga po ne znam koji put obilazila jednog klijenta koji ima ured tam još iza groblja, a koji nije našel 5 minut da me nazove i veli da ga ne bude, makar smo se dogovorili za sastanak. Dojdeš tam, poljubiš vrata jer je frajer otišao, i ideš pjehe lepo natrag. Ja:žuljevi - 0:1, da se izrazim "nogometno" kad je već ovo godina Mundijala :-) A baš se nekak poklopilo i to da starci više ne idu ujutro na posel jer je mama odnedavno v penziji, a tata na burzi, tak da sam s peljanjem ostala ko riba na suhom...
I kaj sad?
Tak da sam prestala odgađati. Nazvala sam u Autoškolu Petrovečki da bum se došla dogovoriti za vozački. Nemam pojma kak to ide, valjda budu mi tamo sve objasnili.
V.Ž. |
