| Kak sam najavila v prošlom postu, danas otkrivamo misterij retrovizora, koji bu malo rasvijetlil zakaj se ja, Buduća Vozačica, ne volim pelati po širokim cestama, kružnim tokovima i sveposud tam di se treba bez zaustavljanja brzo prestrojiti u drugu traku. Najbolje se pelati po selskim cestama di niko nikoga ne pretiče i di nema prestrojavanja, po mogućnosti po selima di zamusikani klinci razdragano beže po grabi kraj ceste za autima, tak retko ih vide da je svaki auto doživljaj. U takvim prometnim situacijama i Buduća Vozačica more biti spretna ko Šumaher. (Ok, sad malo pretjerujem; v takvim situacijama treba paziti kam balavci beže da ne zlete pred auto ili za loptom, nije to sam tak.) Uglavnom, misterij retrovizora (radi se o lijevom retrovizoru): pogled u retrovizor pokazival mi je da mi se je na putu ispriječila čitava kolona auta i da se nebrem prestrojiti nikam. Sve auti jedni iza drugih, tam kam ja hoću ići. Misterij je u tome, da su sve to bili auti u mojoj vlastitoj traki i da ja jednim kratkim pogledom - kolko je svakom iskusnom vozaču dosta - nisam mogla razabrati u koju traku trebam gledati da li je slobodna, koja traka je paralelna traka u koju se prestrojavam! Sve mi se je zmotalo onih par puta dok sam oklijevala da se prestrojim: da li radi toga kaj je v retrovizoru sve napak, ili zato kaj je tolko auta iza mene v istoj traki bilo... Ne znam, čudno je sad i dok čitam, to je sad tak jedna normalna stvar da mi nije jasno zakaj me to mučilo. Uglavnom, misterij sam razriješila tak da sam istrenirala oko da gleda "lijevo od najbliže crte koju vidim kraj svojeg auta" i to je to, prestroji se i ne razmišljaj ak je slobodno. Naravno, pogled prek lijevog ramena u mrtvi kut prije nego osvojim tu paralelnu traku.
I tak, dok sam se ja mučila s raznoraznim misterijima, polako savladavala poteškoće, učila najvažnije radnje i brusila vještine, približava se Dan D - Dan Drvenih nogu, dan kad se treba pokazati kaj su me naučili. Za tu priliku ja sam si pripremila šalabahter koji na jednom mjestu popisuje sve moje velike i male stvari koje moram stalno imati u glavi dok vozim. Šalabahter u idućem postu. |
