 U (pre)malom razredu Crvenog križa Varaždin, tri smo se dana rivali skoro svi koji smo neki dan išli na teorijski dio vožnje, i makar je bilo vruće i sparno, nikome s kim sam se spominala nije bilo grdo na tečaju prve pomoći.
Pravednije bi bilo reči da je to bilo jedno od najsmešnijih i najboljih predavanja koje sam ikad slušala. To je bila doslovno životno važna teorija i praksa, zapakirana u pravo malo kazalište. Glavne uloge imali su jedna simpatična doktorica u penziji koja nam je predavala, pokazna lutka u razredu koju je ona od milja zvala Jurček te još dva imaginarna lika Štef i Jura, koji su u predavanju često služili za ilustraciju postupaka i mentaliteta naših domačih ljudi. Teško se to kazalište more opisati rečima, morali ste biti tamo. Doktorica mora da ima odlične predavačke sposobnosti jer je, kaj se mene tiče, odlično prezentirala gradivo koje bi svi inače pozabili za mjesec dana, a koje im treba dok su živi (nije to kak neki školski predmeti, za koje ljudi vele: "fizika i kemija, koga će mi to vraga u životu"). A preveč se olako shvaća ta prva pomoć, pogotovo kad nas je doktorica upoznala sa statistikom da 3 od 4 invalida u kolicima postaju invalidi zato jer im je loše pružena prva pomoć ili su loše transportirani do bolnice.
Tečaj prve pomoći sastoji se uglavnom od dva najvažnija poglavlja: pružanje neodgodive prve pomoći (ono radi čega ljudi hmiraju ako im se to ne pruži) i saniranje ozljeda (u što spadaju famozni povezi trokutastim maramama i slično).
Ne bi rada prepričavala gradivo, samo ono kaj mi je bilo najsmešnije, najzanimljivije, meni novo i ono kaj nam je doktorica ispričala iz svog dugogodišnjeg iskustva, a nije u udžbeniku:
- Nemojte, ljudi, piti antifriz. Pol deci antifriza je ulaznica za drugi svet i ni bog te ne zvleče ak si toga tolko gutneš. Veli naša doktorica, da od trovanja antifrizom najčešće stradavaju mala deca, starci, oni kaj dobro ne vidiju i pijanci, jer "ti pijeju sve kaj teče". Ili se zna dogoditi da ljudi prek ljeta rado pretačeju antifriz iz auta natrag u ambalažu, i to metodom spojenih posuda (onak kak v goricama dok iz bačve hočeš vina povleči, s ustima na cevčicu).
- Unesrećenom sudioniku automobilske nesreće nemojte davati alkolhol! Veli naša doktorica, da bi prosječni Štef i Jura, koji se zateknu na mjestu nesreće, unesrećenom rado dali, em da bi on bil jakši, malo rakijice ili nekog drugog sličnog "sredstva za reanimaciju bubrega", kak je to ona slikovito nazvala. E, tek onda ak mu daš alkohola, si od njega napravil bokca, jer je standardni postupak da svi idu na testiranje na alkohol, pa od treznog vozača morete napraviti krivca za prometnu nesreću. I nek je u nesreći poginulo neko dete, poslali Štef i Jura čoveka na 5-10 let u Lepoglavu.
- Standardna kutija prve pomoći nema dosta materijala, kolko bi trebalo za povezati malo veću ranu. Samo kao primjer: već je na tečaju trebalo koristiti više od jedne trokutaste marame, a u kutiji je samo jedna. Hanzaplastov imaš u kutiji kolko hočeš, ali ono kaj je stvarno bitno, fali. Šparaju proizvođači i donosioci zakona tam di ne treba!
- Ljudi u stanju šoka često iskrvare do smrti jer ih nitko ne skuži. S njima je problem jer oni nikad ne zovu u pomoć i ne zapomažu. Veli doktorica da se zna dogoditi, da se prva pomoć ukazuje prvo onima koji najbolje kričiju, dok se ove v šoku pusti da sede pri miru, "jer gle kak su mirni i niš im nije". Baš suprotno, ljudi koji su u šoku, često mogu imati unutarnje ili vanjsko krvarenje koje se ne primijeti, a trebalo bi se, jer se simptomi šoka mogu prepoznati iz aviona, ako dobro gledaš. Čovek je pri svesti, ali bled kaj krpa, obleva ga ledeni znoj, brzo i plitko diše i puls mu je slab i ubrzan. Ak u autu naiđete na takvoga, taj je kritičan! Tu more vrediti pravilo "mali ptič, velki krič" oni kaj se moreju derati uglavnom nisu u životnoj opasnosti, opasni su oni koji su tiho, a najkritičniji su oni koji opće nisu pri svesti jer kod njih su u pitanju minute.
- Prosječna osoba nemre raditi na oživljavanju unesrećenog duže od 5 minuta, toliko je to naporno! Srce je potrebno pritisnuti 100 puta u minuti, i to svom težinom koju imate. A morate znati da se čoveka oživljava tak dugo dok mu ne proradi disanje i srce, dok ne dojde hitna ili dok ne hmerne.
- Na ranu se ne sme NIŠ metati! Ali zato ljudi jako često primjenjuju narodnu medicinu, pa unesrećeni na hitnu često dojdu premazani s kojekakvima pomadama, jogurtima, Niveama, uljima, praškima i kojekakvim glupostima.
Tolko o tečaju... Za par dana je ispit, a uskoro počinjem i s vožnjom! |
