| Prije nego kaj ujutro idem u Autoškolu, sednem si u jedan obližni birc na sok, da si još malo ponovim gradivo od jučer i prolistam gradivo za danas. Tak sam baš danas u bircu srela jednu poznanicu, i tak se mi spominamo o autoškoli. Veli ona, da kad je ona nekad polagala vozački, da je vozila neku staru Zastavu 128, koja je s njene vozačke strane visela na jednu stranu, jer je amortizer bil pokvareni. I još mi je bilo smešno kaj je rekla, da je na "poligonu" za vježbanje prije izlaska na pravu cestu, imala jednu jedinu rutu do nekog dreva i nazad, i da se tak celi dan s instruktorom vozila od dreva i nazad.
Naravno, danas to više nije tak, ipak su se i auti modernizirali, i pravila su se postrožila glede tehničkog pregleda, tak da se više nemre dogoditi da autu od Autoškole fali amortizer - ti službeni auti pogotovo redovito prolaze stroge tehničke preglede. Inače bi ti se dogodilo da se naučiš voziti nahero :-)
No, a to nije još niš, kaj sam s druge strane čula, isto od jednog sad već starijeg vozača koji je vozačku dobil još u sedamdesetima, kak je on polagal vožnju :-) Njegov instruktor je v Čakovcu imal neku curu s kojom se redovito viđal, naravno baš u vreme kad je trebalo učiti kandidata voziti. Tak da je kandidat peljal od Varaždina do Čakovca, ostavil instruktora kod cure na 45 minut, a onda lepo učil voziti na obližnjem parkiralištu, sam samcat. Reklo bi se: jednim udarcem je taj instruktor dve muhe zagrabil!
Ili spika sa starim fićekima: nisu bili fićeki ko današnji auti, opremljeni servo-volanima. Pogotovo su navodno cure na ispitu iz vožnje imale velike probleme s volanom, jer si se ti u fićeku nekaj namotal tog volana, bil je to pravi fizički posel i nije bilo lako! Prvo si se namotal volana dok si skretal, a onda odmotal dok si se vraćal iz zavoja. Danas svaki moderniji auto skoro da sam ide, ako ima servo.
E, ta stara dobra vremena... Niš mi ne fale :-) |
