| Danas je bio prvi dan predavanja. U mojoj grupi ja sam najstarija, što je bilo i za očekivati. Radna okolina mi se čini baš zgodna; dok sam ja išla u sve te silne škole, učionice nisu bile tak napredne :-) Imao si predavača (drugaricu/učiteljicu/profesora, zavisi kad si i u koju školu išao) i iza njega zelenu ploču s kredom, a sredinom devedesetih je bilo napredno imati grafoskop. A tu, tu se predavač služi laptopom i modernim multimedijskim softverom, projektorić to sve lijepo na zid projicira, a i ploče više nisu zelene nego bijele... Ok, znam da državna škola nije isto kao i privatna autoškola i da su to kruške i jabuke, ali kad bi barem sve škole bile ovako opremljene. Uglavnom, predavač nam je odmah rekao da je tempo brz i da se svaki dan mora učiti, inače se toga previše nakupi i onda se ne stigne sve to proći zadnji vikend prije ispita. Odmah smo krenuli s gradivom i osnovnim pojmovima.
Na kraju dana piše se i mali test, s gradivom od tog dana. Nisam tu baš briljirala, ali sutra je novi dan :-)
E da, na predavanju se potvrdilo da je istina ono što sam oduvijek mislila, a to je da naši ljudi, tj. naši vozači, nemaju dovoljno prometne kulture. To i naš predavač veli, da se vidi očita razlika između stranaca i domaćih vozača na cestama. Strani vozači uče prometnu kulturu još od vrtića, dok mi
2 milijuna vozača koji se s prometnom kulturom susreću tek s 18. S tim da IMHO u Zagrebu postoji i neka dodatna sub(ne)kultura, jer tamo se trubi na semaforima ko nigde u HR. To je valjda tak jer se Purgerima navek negde žuri, dok mi Varaždinci polako :-)
V.Ž. |
